Prosečno vreme čitanja

Nikola Tesla i svetlost

Nikola Tesla je bio jedan od najvećih naučnika i pronalazača svih vremena. Teslin život je bio poput filma, priča o birilijantnom i harizmatičnom geniju koji je svojim neverovatnim talentom kreirao svet koji mi vidimo danas.
On je bio toliko ispred svog vremena da su mnoge njegove ideje naišle na primenu tek danas. Njegovo nasleđe se može videti u svemu, od mikrotalasnih pećnica do projektila. Njegova tehnološka dostignuća su pretvorila Ameriku, iz nacije izolovanih zajednica, u zemlju povezanu električnim mrežama u kojoj su informacije bile dostupne na zahtev. Ubrzo nakon Amerike, njegovi izumi su stigli i u ostale delove sveta i na taj način se njegov san o tehnlogiji koja je dostupna svima i svuda obistinio.
Teslin život nas inspiriše da sve što zamislimo možemo postići, posebno električnom energijom.

Prva istraživanja u oblasti električnog osvetljenja

Različiti pronalazači ranih električnih izvora svetala znali su za dva načina stvaranja svetla: prolazak struje kroz žice ili vlakna što bi dovelo do njihovog usijanja ili stvaranje električnih lukova između elektroda. Ova druga metoda nikad nije bila pogodna za opšte osvetljenje uprkos stvorenom intenzivnom svetlu. Što se tiče užarenih filamenata, materijala koji gorenjem daju svetlo, većina materijala se ne ponaša dobro kada se zagreje blizu svoje tačke topljenja. Oni tada oksidiraju, osim ukoliko nisu okruženi vakuumom ili intertnim gasom, i sami se uništavaju.
Otkrivanje izdržljivih vlakana, međutim, nije rešio dublji problem u fizici osvetljenja sa žarnom niti jer je i dalje postojao problem rasipanja energije. U slučaju standardne sijalice od 60 vati, svega nekoliko procenata ukupne zračne energije nalazi se u opsegu frekvencija svetlosti. Ostatak energije se rasipa u vidu toplote.

Tesla i svetlosni izumi

„Predviđam da će vrlo brzo staromodna sijalica sa žarnom niti koja je zagrejana do usijanja protokom električne struje kroz nju, potpuno nestati.“ – reči su kojim je Nikola Tesla 1930. godine opisao budućnost električnog osvetljenja kakvu on vidi.

Svoja istraživanja na polju fizike svetlosti Tesla je otpočeo na samom početku svoje karijere. Svoj prvi patent, za električnu lučnu lampu, je prijavio po dolasku u SAD, 30. marta 1884. godine, odmah nakon napuštanja Edisonove kompanije i osnivanja sopstvene kompanije Tesla Electric Light and Manufacturing. Na spisku mnogih pronalazaka Nikole Tesle možemo naći mnogo vrsta električnih sijalica, koje su sve dizajnirane da rade sa visokofrekventnim jedinicama za napajanje. Neke od ovih sijalica bile su pretče današnjih fluorescentnih cevi. Nedavno je jedna mala kalifornijska kompanija najavila proizodnju visokofrekventne fluorescentne sijalice sa električnim napajanjem, nazvane E-lampa, koja ima upečatljivu sličnost sa sijalicom koju je Tesla dizajnirao i izgradio pre skoro sto godina.
Druga vrsta sijalica koje je izumeo ovaj naučnik bila je suštinski ista kao i tanke cevi ispunjene neonom koje se danas koriste u marketinške svrhe, na primer prilikom dekorisanja izloga. One se savijaju i oblikuju i često ih možemo videti u kadrovima filmova.
Treći tip električne sijalice koju je Tesla dizajnirao poznata je kao ugljena lampa sa žarnom niti. Ona je bila sposobna da proizvede svetlost sa visokim nivoima efikasnosti, mnogo veće od standardne sijalice sa žarnom niti koja nam je svima poznata.

Svoj izum koji je patentirao 1891. godine pod imenom „Električna sijalica sa žarnom niti“ nedavno su usvojile Oružane snage Sjedinjenih Američkim Državao kao deo prenosnog sistema osvetljenja viskog intenziteta. Sama lampa se sastoji od iskre zatvorene unutar male staklene sijalice ispunjenje gasom. Tesla je patentirao i svoj oscilator sa iskrištem i takozvanu „Teslinu zavojnicu“ kao izvore energije za ovaj novi sistem osvetljenja koji je koristio struje visoke frekvencije i velikog potencijala. Njegova studija visokonaponskih, visokofrekventnih naizmeničnih struja dovela je do razvoja velikog broja vakuumskih cevi, od kojih neke imaju i medicinsku primenu.

Sijalica sa ugljeničnim dugmetom („The carbon button lamp“), koju je izumeo Nikola Tesla, jedan je od retkih poboljšanih izvora osvetljenja u odnosu na sijalicu sa žarnom niti Tomasa Edisona. Ova lampa sadrži malu ugljeničnu sferu koja se nalazi u centru staklene sijalice. Ovaj tip lampe mora da se napaja visokofrekventnom naizmeničnom strujom, a u zavisnosti od električnog ili vakuumskog luka koji poseduje može da proizvede veliku struju oko ugljenične elektrode. Ugljenična elektroda se tada zagreva do usijanja usled sudara jona koji sačinjavaju električnu struju koja bombarduje dugme ugljenika. Pošto ugljenik nije najbolji provodinik ovo dovodi do toga da se dugme zagreva i oslobađa elektrone u vakuum sijalice (tehnički naziv je termička emisija ili Edisonov efekat). Ovi elektroni, zauzvrat, pobuđuju preostale molekule vazduha i izazivaju njihovo stvaranje vidljive svetlosti. Navodno bi sijalica trebalo da zasija 10 puta jače od sijalice sa žarnom niti. Pobuda molekula vazduha, a ne užarenost dugmeta, je zapravo glavni izvor svetlosti iz sijalice.

Kako smo već istakli, Tesla je bio naučnik čija je vizija dosezala mnogo ispred vremena u kojem je živeo. On je pre gotovo sto godina uvideo važnost bežičnih tehnoloških izuma, a ova fotografija prestavlja zbirku nekoliko bežičnih lampi koje su se koriste za osvetljenje izolovanih prostora preko centralnih bežičnih postrojenja. Visokofrekventni oscilator bio je u funkciji na određenoj udaljenosti. Cevi samih lampi su bile ispunjene različitim gasovima za eksperimentalni istraživački rad i utvrđivanje koji je efikasniji.

Zahvaljujući Tesli svet je mnogo svetlije mesto

Iako je Edison dobio mnogo priznanja i pohvala kako tokom života tako i posle smrti, Tesla sve više počinje da dobija onaj značaj koji zaslužuje na svetskom nivou. Pored imenjaka „Tesla Motors“ postoji čak i sijalica pod nazivom „Finally“ u čast Tesle i njegovih izuma.
Sijalica sa žarnom niti danas je poprilično neefikasna u poređenju sa LED osvetljenjem koje pokorava svet, ali doprinosi ova dva, kao i mnogih drugih, načunika su bili prekretnica u modernoj istoriji čovečanstva. Bez njih, svet ne bi bio tako svetlo mesto kakvo je danas.




Savremena optička rešenja u osvetljenju i njihove mogućnosti

Svedoci smo razdoblja rapidnih tehnloških promena koje ne zaobilaze nijednu industriju. Zahtevi postaju sve složeniji, a očekivanja sve veća. Razvojem…

Pročitajte više

Važnost kvalitetnog osvetljenja u školama i obrazovnim ustanovama

Septembar mesec je prvi mesec jeseni koji nam pored kišnih dana i hladnijeg vremena  najavljuje početak nove školske i univerzitetske…

Pročitajte više

LED osvetljenje – Izbor za ekološku budućnost

Savremeni život ljudi izvršio je veliki uticaj na zemljske resurse, klimatske promene i prirodno okruženje te se stoga poslednjih godina…

Pročitajte više

Kolačići omogućavaju da se sadržaj stranica prilagodi potrebama korisnika, pružajući na taj način unapređenu funkcionalnost i poboljšano korisničko iskustvo. Kolačići se mogu koristiti i za analizu korišćenja internet stranica, kao i u reklamne svrhe. Klikom na "Prihvatam" dajete saglasnost za korišćenje kolačića. Podešavanja kolačića možete promeniti u bilo kom trenutku.

Notification
Subscription successful!