U okviru svakog dizajnerskog projekta, osvetljenje igra važnu ulogu, jer se svojim uticajem može direktno odraziti na psihofizičko stanje zaposlenih, i stoga taj aspekt nikako ne smemo zanemariti. Iako celokupan vizuelni doživljaj ne zavisi samo od rasvete ambijenta, ona za dizajnere predstavlja svojevrstan alat, kojim se oni služe prilikom promene postojećeg ili kreiranja novog kancelarijskog prostora. Svetlost lošeg kvaliteta može negativno uticati na vid, izazvati umor, nelagodnost, migrene i nesanicu u okviru radnog kolektiva, što se sukcesivno odražava i na sveukupnu produktivnost jedne kompanije. Iako je u većini slučajeva ovaj problem zasnovan na nedostatku svetlosti, neadekvatno intenzivno osvetljenje, moglo bi ga dodatno pogoršati. Glavni kriterijum prilikom izbora rasvete za kancelarijske prostorije je da veštačko osvetljenje bude najpribliznije dnevnoj svetlosti. Najveću mogućnost za ispunjenje tog cilja pružaju LED svetiljke. Benefiti korišćenja ove vrste osvetljenja su mnogobrojni, a među najnovijim je i mogućnost upravljanja spektralnim sastavom svetla, čime se omogućava usklađivanje boje veštačkog svetla sa promenama boje dnevne svetlosti.
Temperatura boje svetla i produktivnost radnika
Sa pojavom LED osvetljenja, pojavila se i mogućnost podešavanja temperature boje svetla. Pri odsustvu dnevne svetlosti u objektu, kako danju, tako i noću, osećaj subjektivne lagodnosti ili nelagodnosti u okviru radnog kolektiva može u velikoj meri zavisiti od kvaliteta osvetljenja i temperature boje svetlosti koju ono emituje. Izbor temperature boje u kancelarijskom prostoru određuje se isključivo sa funkcionalne tačke gledišta, a ne sa dizajnerske.
Topla temperatura svetlosti dodvodi organizam do opuštanja, pa čak i pospanosti, zbog povećanog lučenja hormona melatonina, te se ove nijanse osvetljenja mogu koristiti u čekaonicama, zonama za opuštanje ili čajnim kuhinjama.
Sa druge strane, hladna temperatura svetla doprinosi boljoj koncentraciji i percepciji ali će postepeno podsticati napetost nervnog sistema, te se njeno korišćenje ne preporučuje u okviru kancelarija u kojima radnici provode najveći deo dana, već u salama za sastanke ili prostorijama u kojima se razmatraju određeni projekti i ideje.
Međutim, kada govorimo o prostorijama za rad u kojima radnici provode najveći deo svog dana, njih je neophodno osvetliti u skladu sa temperaturom svetla najpribližnijom dnevnom izvoru, kako to ne bi izazvalo negativan uticaj na njihovu aktivnost i budnost. Kao što znamo, intenzitet i temperatura dnevnog osvetljenja menja se u različitim delovima dana, stoga bi najoptimalnije rešenje bilo opremiti svoj kancelarijski prostor inovativnim konceptom Human Centric Lighting, ukoliko za to postoji mogućnost. Ovaj konceptosvetljenja promenom intenziteta i boje svetla podražava prirodni ciklus dnevnog svetla i cirkadijalni ritam zaposlenih. Brinući o zdravstvenom stanju svojih zaposlenih a ujedno i o celokupnoj produktivnosti radnog kolektiva, savremene kompanije započele su sa opremanjem svojih prostorija inteligentnim sistemima rasvete. Tu tendenciju prate i inovativne svetiljke naše kompanije, poput slobodnostojeće svetiljke ARIA SMART HCL kod koje je omogućena regulacija intenziteta i boje svetlosti, a koja je ujedno opremljena i multisenzorom za detekciju prisutnosti u prostoru, čime omogućava uštedu energije.
Ukoliko pak ne postoji mogućnost opremanja kancelarijskih prostorija podesivim osvetljenjem, optimalna temperatura za osvetljenje ovih radnih površina je neutralna bela.
Veliko odstupanje od ove temperature osvetljenja može značajno uticati na smanjenje radnih sposobnosti zaposlenih.
Oblikovanje kancelarijskog prostora uz pomoć svetlosti i boja
Osvetljenje je najjače sredstvo za stvaranje željene atmosfere i raspoloženja, a u kombinaciji sa detaljno osmišljenim kolorističkim rešenjima, ono može ostvariti dodatan pozitivan efekat u okviru radnog okruženja. Prilikom projektovanja osvetljenja, moramo obratiti pažnju i na to kako određena temperatura boje svetlosti može uticati na promenu boje zidova enterijera, a uz to i celokupnog vizuelnog doživljaja u okviru jedne poslovne jedinice. Tople boje u enterijeru u kombinaciji sa hladnim svetlom nikada ne mogu izgledati harmonično, kao ni hladne boje enterijera u kombinaciji sa toplim svetlom. Sa druge strane, što su zidovi kancelarijskog prostora tamniji, prostorija izlgleda manje. Za vizuelno proširenje prostora, neophodno je koristiti svetlije tonove.
Beli zidovi zajedno sa rasvetom plavih tonova, značajno mogu doprineti vizuelnom povećanju prostora i ispuniti prostor „vazduhom.“ Međutim, korišćenje isključivo bele boje u okviru kancelarije stvara utisak bezličnosti i hladnoće. Za dizajn većih radnih površina preporučuje se korišćenje dve osnovne boje. Stoga, ukoliko se opredelimo za belu boju kao glavnu u našim prostorijama, preporučljivo bi bilo dodati joj još jednu do dve nijanse druge boje, uključujući i boje nameštaja. (Küller, 2006, P.49)
Prilikom dizajniranja radnih prostorija, jako je važno sagledati uticaj određenih boja na psihološki aspekt zaposlenih, kao i to na koji način se one mogu kombinovati sa osvetljenjem, u pogledu njegovog intenziteta, kao i toplog i hladnog spektra. Čitava jedna grana nauke pod nazivom „psihologija boje,“ proučava upravo uticaj boje na ljudsku psihu, a pogrešnom kombinacijom osvetljenja i boja, možemo dobiti potpuno pogrešan efekat.
Siva boja, iako je neutralna, može podsticati stanje dosade, doprineti gubitku motivacije i zainteresovanosti. Crna, tamnoplava, kao ni tamnoljubičasta boja, prema mišljenju psihologa, takođe ne spadaju u najbolji izbor za opremanje kancelarije, jer mogu prouzrokovati stanje depresije kod zaposlenih. Takođe, pojačavanje intenziteta veštačkog osvetljenja u prostorijama poput ovih ne bi bilo od velike pomoći, dok bi sa druge strane izazvalo veliku energetsku potrošnju.
Dokazano je da jarke boje razdražuju nervni sistem od čega se čovek brzo umara, a u kombinaciji sa isuviše intenzivnim osvetljenjem mogu izazvati i glavobolje. Iz tog razloga neophodno je birati polutonove, koji nasuprot tome utiču na povećanje motivacije i opštu efikasnost radnika.
U istraživanjima koja je sprovela NASA, i na koja su se oslanjala dalja istraživanja o psihološkom uticaju boje na osobe koje borave u zatvorenom prostoru, ispitan je efekat bele, crvene, i plavo-zelene pastelne varijante boja enterijera. Prema rezultatima ovog eksperimenta, od tri navedene varijante, najniži koeficijent produktivnosti rada bio je u kancelariji ofarbanoj u isključivo belu boju. Druga varijanta, jarko crvena boja u izveštajima je okarakterisana kao boja koja među zaposlenima stvara vizuelno neprijatno i ograničeno okruženje, i koja takođe ne donosi veliku produktivnost. Treća varijanta potvrdila je NASA-ina predviđanja da će se u prostoriji obojenoj u svetlu plavo-zelenu nijansu povećati stepen produktivnosti radnika kao i osećaj lagodnosti zaposlenih prilikom boravka u njoj.
Oslanjajući se na ovo, kao i mnogobrojna druga istraživanja, veliki broj dizajnera enterijera prilikom izbora kolorističkih rešenja za kancelarijske objekte pribegava poslednjoj varijanti. Svetloplava nijansa zauzima vodeću poziciju u dizajnu enterijera. Ona je zaslužna za aktiviranje delova mozga koji su zaduženi za asimilaciju novih informacija i uspostavljanje poslovnih kontakata. Sa druge strane, zelena boja, poznata po svom pozitivnom uticaju na centralni nervni sistem i opuštanje očnih mišića, može doprineti produktivnosti radnika koji najveći deo dana provode za svojim računarima. Ona je takođe idealan izbor za opremanje prostorija za odmor.
Ukoliko odstupimo od najoptimalnije neutralno bele temperature osvetljenja, u prostorijama obojenim ovim nijansama, i pomerimo je ka plavom spektru, važno je da znamo da će ona u tom slučaju naglasiti intenzitet i jačinu boja poput svetloplave i tamnoplave, dok će zelenoj boji ova temperatura svetlosti dati smaragdnu nijansu.
Pored plave i zelene boje, za većinu zidnih površina pogodne su žuta i bež boja. Upotreba jarkih boja za stubove ili zidove manjih površina uneće promenu i razbiti dosadu, međutim nije poželjno koristiti ih na zidovima na kojima se nalaze prozori, zbog oštrog kontrasta sa prirodnim svetlom, naročito ukoliko je taj zid okrenut direktno prema zaposlenima. (Gordon, 1987, P.25) Kada govorimo o žutoj boji, možemo reći da ona poboljšava kreativnost, stvara optimistično i vedro raspoloženje i stimuliše nastanak novih ideja, ali ukoliko se ipak opredelite za standardnu i neutralnu varijantu, bež boja je idealno rešenje za vas.
Međutim, kada je reč o toplim nijansama enterijera, treba biti oprezan prilikom njihove kombinacije sa temperaturom boje osvetljenja. Kao što smo već i napomenuli, tople boje nije preporučljivo kombinovati sa osvetljenjem hladnih tonova. Ova kombinacija će ih prigušiti, tako što će toplu boju poput narandžaste približiti više ka smeđoj, dok će žuta boja poprimi zelenkaste tonove. U ovom slučaju najbezbedniji izbor boje osvetljenja je neutralna bela varijanta.
Pažljivo kreirano okruženje u kome se radnici prijatno osećaju predstavlja dobar osnov za širenje pozitivne atmosfere u okviru radnog kolektiva i jačanje želje za napretkom. Veoma je važno izabrati dizajnerska rešenja koja će smanjiti sve faktore rizika zdravstvenih tegoba radnika na minimum. Prilikom izbora osvetljenja, njegove temperature i intenziteta, potrebno je obratiti posebnu pažnju na namenu samih prostorija, i efekat koji njime želimo da postignemo. Brigom o zaposlenima, vodimo ujedno brigu i o našoj kompaniji, jer će se njihova zahvalnost meriti visokim stepenom produktivnosti čitavog kolektiva.
