Ovo je vreme kada dezinfkecija i socijalna distanca predstavljaju preduslov za opstanak. Realni zahtevi pred nama nas fokusiraju na problematiku kojom se u ,mirnodopskom’ periodu nismo, na širem planu, detaljno bavili, kao što su alternativni načini za dezinfekciju prostora.
Naše bake, mame, pa i mi (kada nije zagađeno) često su izbacivale posteljinu da se ,,sunča’’. Verujemo da ovaj običaj seže generacijama i stotinama godina unazad. Posle sunčanja i boravka na svežem vazduhu, posteljina se provetri i ima miris svežine. To je u stvari najstariji način dezinfikovanja teško perivih stvari: sunčevom svetlosti i strujanjem čistog vazduha.
Ljudi su oduvek bili fascinirani svetlom, a fizičari su, u okviru nauke, mnogo uradili na analizi i njenom boljem razumevanju. UV zračenje je početkom 19. veka otkrio nemački fizičar, hemičar i lekar Johan Vilhelm Riter. Još u osnovnoj školi se uči podela svetlosti na infracrveno, vidljiv spektar i ultraljubičasto svetlo.
Danas su, u okviru ultraljubičastog spektra, poznate tri vrste UV zraka: UVA, UVB i UVC (u okviru kog je i VUV- vakuum UV)VUVvakuum UV) . Prva dva tipa zračenja prolaze kroz zemljinu atmosferu i dolaze do nas, pa imamo kreme za sunčanje SPF UVA+ UVB i ista takva stakla na naočarima.Treći, tzv. germicidni UVC, ne stiže do nas jer ga zadržava ozonski omotač i jako je agresivan za ćelije oka i kože, jer njegove osobine i intenzitet razlažu DNK molekule, a isto dejstvo imaju i na viruse tipa MERS, SARS i COVID. Iako UVA i UVB imaju moć da unište neke patogene čestice, u slučaju ovih virusa one su nemoćne ili nedovoljno moćne, jer mogu samo da ih oslabe. Što znači da prirodni sunčevi zraci nemaju željeno dezinfekciono dejstvo.
Decenijama unazad koriste se UV lampe, posebno u bolničkom okruženju, za sterilizaciju soba, instrumenata, pa i za popularno ,sunčanje’ novorođenčadi sa fiziološkom žuticom, jer ono pomaže bržem ozdravljenju. One su svoju primenu našle i u medicinskoj dijagnostici, kao i tretmanu čistih i otpadnih voda.
Iako su u upotrebi dugi niz godina, proizvodnja i korišćenje UV lampi su ograničeni na profesionalnu upotrebu ili na upotrebu sa neophodnom obukom uz potpisivanje izjave. Što se tiče kvaliteta i performansi svetiljki koje se koriste za ovu svrhu, ne postoji jedan univerzalni standard, kao što je to slučaj sa standardnim svetiljkama za osvetljenje radnih prostora – EN 12464 sa svojim dopunama i verzijama.
Udruženje International Ultraviolet Association (www.iuva.org) predlaže da UV zaštita (i to ne bilo koja, nego UVC u slučaju COVID 19) bude samo dopuna fizičkoj dezinfekciji čišćenjem hemijskim agensima i sapunom/ vodom na što višoj temperaturi, radi pokrivanja što većeg procenta virusa. Ovakav pristup je najtemeljniji do sada, ali se i dalje bazira na pretpostavci, jer se o ovom virusu malo zna i testiranja su urađena samo u laboratorijskim uslovima.
U vreme nastanka ovog teksta, WHO je izdao preporuku da se ruke ne sterilišu UV svetlom.
Stoga je generalna preporuka da se pre nego se se odlučite za dodatnu sterilizaciju UV svetlom, dobro obavestite o njenim prednostima i manama.
Prilikom kupovine germicidnih lampi, posebnu pažnju obratite na bezbedosne instrukcije koje je proizvođač u obavezi da obezbedi (izlaganje zračenju može biti i direktno i posredno, a posledice su kumulativne i rizične posebno za oči i kožu), kao i na deklaraciju proizvođača da li je izvor svetla Ozone free ili stvara ozon prilikom rada. Jedna od nuspojava UVC i VUV zračenja koje se kod ovih sijalica pojavljuje jeste stvaranje ozona, koji, iako u visokim slojevima atmosfere izuzetno koristan, u neposrednoj okolini može biti opasan za starije osobe i osobe sa slabim plućima (kao što su asmatičari).
Ako ipak odlučite da prostor u svojoj fabrici, stanu ili zgradi sterilišete i dodatnim UVC zračenjem, budete svesni koje su opasnosti izlaganja i obavestite i ostale zaposlene/stanare o preduzetim merama i neophodnim predostrožnostima.
Autori: Miroslav Živanović, Gordana Graovčević i Jelena Karalejić
